Нека деца и одрасли имају испољен проблем у блажој мери, па разним компензацијама успеју да пливају кроз свакодневицу. Други, опет, имају тако снажне и свеобухватне симптоме, да им је живот прилично напоран, препун неуспеха и у домену комуникације са родитељима, партнерима или вршњацима, и у образовању и, за АДХД одрасле, у налажењу и задржавању посла и обезбеђења егзистенције. Све то скупа је идеална подлога за деликвенцију, анксиозност, депресију… Типичне компликације које се надовезују на основне АДХД проблеме.
Три типа хиперкинетичког поремећаја
АДХД се различито манифестује код различите деце. У грубо разликујемо три типа овог проблема: Претежно хиперактивно импулсивни тип То су чешће дечаци него девојчице, који имају проблема са понашањем и комуникацијом са одраслима и вршњацима, али релативно успешно пролазе кроз школу. Претежно недостатак пажње То су мирна, повучена деца, чешће девојчице него дечаци, немају проблема са поштовањем правила у кући или школи, нису недисциплинована, али су у академском напредовању (образовању) изразито неуспешна, несразмерно умним капацитетима. Комбиновани тип који је и најчешћи. И овде је више дечака него девојчица. Та сирота деца одају утисак безобразне, васпитно запуштене деце коју прати и школски неуспех. Њима нису задовољни ни родитељи, ни васпитачи /наставници, ни њихови вршњаци. Ова деца се нигде не уклапају и много трпе. Много трпе и сви који су са њима у редовној комуникацији.